Mansory predstavlja Venatus SE u Monaku: Kada previše nikad nije dovoljno
Dizajn je tipičan za Mansory — i još više od toga. Hauba od karbonskih vlakana, masivan prednji spliter, dvostruko zadnje krilo i točkovi od 24 inča zbog kojih i najbolji sportski pneumatici deluju kao šala. Unutrašnjost je prilagodljiva do najsitnijih detalja: kopče pojaseva mogu biti ukrašene logotipima, dugme za paljenje može se premestiti na krov, a gotovo svaka površina može biti izrađena po želji. Suptilnost ovde nije dobrodošla.
Venatus SE je manje SUV, a više pokretna izjava, stvorena da pojača samouverenost, a ne aerodinamiku. Brzina i inženjering su gotovo u drugom planu u odnosu na spektakl. Za Mansoryjevu odabranu klijentelu, upravo je to poenta: ovde nije reč o ukusu, već o tome da niko u blizini ne pomisli da ste obični. Da li to prelazi granicu parodije, ostaje svakom prolazniku da proceni.
Ovo je takozvana Launch Edition verzija, ograničena na samo sedam primeraka širom sveta. Ispod haube nalazi se V8 sa dva turbo punjača, unapređenom ECU jedinicom i izduvom sa tri cevi, što fabričku snagu od već impresivnih 800 konja podiže na neverovatnih 1.100. Brojke su jednako dramatične kao i sam automobil: od 0 do 100 km/h stiže za 2,8 sekundi, a maksimalna brzina iznosi 332 km/h. Na papiru impresivno, ali u monaškom saobraćaju sa čestim zastojima, to je korisno otprilike koliko i veslo na superjahti. Dizajn je tipičan za Mansory — i još više od toga. Hauba od karbonskih vlakana, masivan prednji spliter, dvostruko zadnje krilo i točkovi od 24 inča zbog kojih i najbolji sportski pneumatici deluju kao šala. Unutrašnjost je prilagodljiva do najsitnijih detalja: kopče pojaseva mogu biti ukrašene logotipima, dugme za paljenje može se premestiti na krov, a gotovo svaka površina može biti izrađena po želji. Suptilnost ovde nije dobrodošla. Venatus SE je manje SUV, a više pokretna izjava, stvorena da pojača samouverenost, a ne aerodinamiku. Brzina i inženjering su gotovo u drugom planu u odnosu na spektakl. Za Mansoryjevu odabranu klijentelu, upravo je to poenta: ovde nije reč o ukusu, već o tome da niko u blizini ne pomisli da ste obični. Da li to prelazi granicu parodije, ostaje svakom prolazniku da proceni.
